Šta je sistem povratne kaucije?
Sistem povratne kaucije (DRS), poznat i kao sistem povraćaja depozita ili sistem kaucije za ambalažu, predstavlja način podsticanja vraćanja ambalaže od pića radi reciklaže – tako što se prilikom kupovine pića naplaćuje kaucija (depozit), koja se refundira kada se ambalaža vrati na reciklažu.
Visokoefikasni sistemi povratne kaucije ostvaruju stopu prikupljanja veću od 90%.
U Evropskoj uniji, DRS sada postaje regulatorni zahtev za mnoge vrste ambalaže za piće. Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu nalaže državama članicama da uspostave sisteme kaucije za limenke i plastične flaše do 2029. godine, osim ako se ne kvalifikuju za izuzeće tako što će ostvariti stopu prikupljanja od 80% do 2026. godine i podneti plan za dostizanje stope od 90% do 2029. godine.
Kako funkcioniše sistem povratne kaucije?
Sistemi povratne kaucije za ambalažu od pića funkcionišu tako što se na cenu pića – kao što su ona u plastičnim/staklenim flašama, limenkama i drugim vrstama ambalaže – dodaje mala, dodatna kaucija, koja se potrošaču refundira kada vrati praznu ambalažu na reciklažu. Sistemi povratne kaucije se obično uspostavljaju putem zakona koje donose državne, pokrajinske ili nacionalne vlade.
Dodavanje finansijske vrednosti iskorišćenoj ambalaži motiviše ljude da recikliraju i prenosi poruku da ti materijali takođe imaju vrednost za društvo kao resurs.
Kako se sve naziva sistem povratne kaucije?
U većem delu sveta, ovi programi za podsticanje reciklaže ambalaže od pića nazivaju se sistem povratne kaucije ili sistem povraćaja depozita (DRS). U SAD-u se ova vrsta zakonodavstva naziva „zakon o flašama“ ("bottle bill"). Širom Australije koristi se termin sistem kaucije za ambalažu (CDS). U drugim geografskim područjima koriste se drugačiji termini, kao što je sistem povraćaja ambalaže od pića u Singapuru ili sistemi povraćaja kaucije u Evropi. Zemlje takođe prevode ovaj termin na svoje lokalne jezike.
Kako sistemi kaucije koriste životnoj sredini?
DRS sistemi pomažu u borbi protiv otpada, povećavaju reciklažu, smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte i pokreću cirkularnu ekonomiju. Udeo ambalaže od pića u ukupnom otpadu je za 54% manji u regionima sa sistemom kaucije nego u regionima bez njega¹. Srednja evropska stopa prikupljanja za PET plastičnu ambalažu od pića iznosi 87% za sisteme povratne kaucije, u poređenju sa 50% za sisteme uličnog/kućnog odvajanja otpada. Širom SAD-a, ambalaža sa kaucijom se prikuplja za reciklažu po prosečnoj stopi od 67%², u poređenju sa 25% za ambalažu bez kaucije³, pri čemu Oregon ostvaruje stopu povraćaja iznad 85%.⁴
Reciklaža na mestu nastanka (ulični/kućni kontejneri) i DRS
Ovi sistemi dopunjuju jedan drugog u borbi protiv otpada. Da bi postigli „cirkularnost“, proizvođačima su potrebni sistemi koji zadržavaju kvalitet materijala. Zbog bezbednosti hrane, proizvođači flaša imaju rigoroznije specifikacije kvaliteta za reciklirani sadržaj nego proizvođači tepiha ili staklene vune. Proizvođači putem DRS-a dobijaju materijal prehrambenog kvaliteta, kako bi ispunili obaveze o udelu recikliranog materijala u novoj ambalaži za piće.⁵ Na primer, u aprilu 2025. godine, PET bale nakon upotrebe prikupljene i prerađene kroz kalifornijski DRS imale su vrednost za 88% veću od PET-a prikupljenog kroz državni program kućnog prikupljanja otpada.⁶ Postoje mnogi primeri gde DRS i reciklaža u domaćinstvima zajedno ostvaruju visoke stope prikupljanja, ali nijedan gde je ulično/kućno odvajanje jedini sistem sakupljanja.⁷ Saskačevan, na primer, ostvaruje stopu prikupljanja ambalaže sa depozitom od 84% i stopu prikupljanja ambalaže i papirnih proizvoda od 66,3% putem kućnog prikupljanja otpada.⁸ ⁹ Odvajanjem posuda, ambalaža od pića se sakuplja bez kontaminacije od drugih vrsta otpada. To znači da se može reciklirati u novu ambalažu (umesto za upotrebu nižeg kvaliteta, poput prekrivanja deponija), smanjujući oslanjanje na sirovine za proizvodnju ambalaže.
Koje zemlje imaju najbolje sisteme povratne kaucije?
Uspeh i učinak DRS-a se obično mere procentom prihvatljive ambalaže koja je vraćena na reciklažu. Nemačka danas ostvaruje povraćaj ambalaže od pića od preko 98%, a Norveška (koja se smatra uzorom za dizajn DRS-a) dostiže 92%. Pre nego što je implementiran njen sistem povratne kaucije, Litvanija je ostvarivala stopu reciklaže ambalaže od pića od 34% putem svog uličnog sistema sakupljanja koji finansira EPR (proširena odgovornost proizvođača). Nakon što je zemlja uvela kauciju od 0,10 evra, stopa reciklaže ambalaže porasla je na 92% za dve godine. "Proverite koje zemlje imaju DRS"
Učešće trgovaca u sistemima povratne kaucije
Zašto model povraćaja kod trgovca podstiče učinak povratne kaucije?
„Povraćaj kod trgovca“ ("return-to-retail") je DRS model u kojem trgovci koji prodaju pića obuhvaćena sistemom takođe primaju nazad praznu ambalažu radi reciklaže. Devet od 10 najuspešnijih sistema depozita i povrata na svetu koristi neki oblik povrata u maloprodajnim objektima, postižući prosečnu stopu povrata od 92%.
Ovaj model obezbeđuje pogodnu mrežu lokacija za povraćaj i koristi postojeću infrastrukturu. To može smanjiti troškove uspostavljanja sistema i omogućava logistiku preuzimanja. To znači da nisu potrebna dodatna putovanja da bi se vratila ambalaža, čineći reciklažu delom postojećih navika potrošača. Za trgovce, to daje potrošačima razlog za dolazak, a istraživanja su pokazala da 87% onih koji recikliraju troši svoj refundirani novac od kaucije u samoj prodavnici.
Da li svi trgovci učestvuju u sistemu povratne kaucije?
Trgovci igraju ključnu ulogu tako što potrošačima naplaćuju kauciju kada prodaju ambalažu od pića koja je obuhvaćena sistemom. Budući da DRS nastoji da povraćaj novca od kaucije učini podjednako lakim kao što je bilo i samo plaćanje kaucije, od trgovaca koji prodaju pića često se zahteva da prime ambalažu nazad i refundiraju kauciju. Lokalni DRS zakoni definišu koji trgovci učestvuju kao mesta za povraćaj ambalaže od pića. Donosioci odluka često prave ustupke za male prodavnice (npr. manje od 100 m²) ograničavanjem broja ambalažnih jedinica koje potrošač može da vrati po danu, ili omogućavanjem takvim prodavnicama da same odluče da li žele da pristupe sistemu. Na nekim tržištima, depoi dopunjuju mrežu povraćaja kod trgovaca pružajući opciju za one koji vrate velike količine flaša i limenki na reciklažu. Na tržištima gde trgovci nisu u obavezi da primaju ambalažu, kao što je Novi Južni Vels u Australiji, operateri mreže mogu kompenzovati trgovce za korišćenje prostora na njihovim parkinzima za kioske za povraćaj.
Da li trgovci dobijaju naknadu za prihvatanje ambalaže?
Uglavnom da, i naknada varira među državama i teritorijama – ali u nekim slučajevima, kao što su Oregon, Nemačka i Holandija: ne. To može biti definisano zakonom (npr. Njujork) ili postavljeno kao procenat nepovrećenih kaucija (npr. 25% u Mičigenu). U Evropi, naknadu u obliku manipulativnog troška ("handling fee") obično utvrđuje Centralni administrator sistema (CSA) na načine koji progresivno podstiču troškovno efikasne investicije trgovaca. Na primer, Norveška i druga tržišta dodeljuju višu manipulativnu naknadu trgovcima koji koriste automate za prikupljanje ambalaže koji vrše sabijanje, umesto ručnog preuzimanja, jer automatizacija poboljšava logistiku skladištenja i preuzimanja.
Ekonomski uticaj sistema povratne kaucije
Koje su ekonomske koristi za zajednice?
Čest zaključak je da sistemi kaucije rezultiraju neto uštedama za lokalne zajednice.¹⁰ Studija iz 2025. godine pokazala je da bi modernizovani DRS u državi Njujork, koji postiže stopu povraćaja od 90%, rezultirao neto uštedama za opštine širom države u iznosu između 39 i 109 miliona američkih dolara. Iako bi opštine izgubile procenjenih 42 miliona dolara prihoda od materijala, to bi bilo više nego nadoknađeno uštedama na sakupljanju smeća, sakupljanju otpada za reciklažu, odlaganju i čišćenju smeća sa javnih površina. Pored ekonomskih ušteda, sistemi depozita mogu otvoriti i radna mesta. Njujorška studija iz 2025. godine pokazala je da bi prošireni i visokoučinkoviti sistem depozita i povrata otvorio procenjenih 1.866 dodatnih radnih mesta u poređenju sa 2025. godinom, uključujući pozicije za servisiranje automata za otkup ambalaže u maloprodaji, upravljanje centrima za otkup, sakupljanje ambalaže za piće i podršku drugim aktivnostima reciklaže.¹¹
Da li je sistem povratne kaucije porez?
Kaucija za ambalažu u sistemu povratne kaucije nije porez, jer se potrošaču u potpunosti refundira kada vrati svoju praznu ambalažu od pića na reciklažu. Da bi ispunili to obećanje, proizvođači, trgovci, donosioci odluka i administratori sistema imaju obavezu da obezbede pogodnu mrežu mesta za povraćaj koja olakšava vraćanje ambalaže. Ako je vraćanje ambalaže previše komplikovano za potrošače, kaucija se može doživeti kao neovlašćeni porez ili „eko-naknada“. Kaucija koja se naplaćuje potrošačima pri kupovini treba da bude iskazana odvojeno od cene pića i izuzeta od poreza na dodatu vrednost ili poreza na promet na sam proizvod.
Šta se dešava sa nepreuzetim kaucijama?
U sistemima sa visokim učinkom, nepreuzete kaucije zadržava neprofitni Centralni administrator sistema kojim upravljaju proizvođači. Što je najvažnije, ovo omogućava održivo ponovno investiranje u infrastrukturu za povraćaj sistema, obradu materijala i marketing usmeren ka potrošačima.
Koliki su troškovi nabavke infrastrukture za povraćaj?
Mnogi pružaoci usluga povraćaja nude automate za prikupljanje ambalaže (RVM – "Reverse Vending Machines") radi efikasnijeg i praktičnijeg vraćanja ambalaže u poređenju sa ručnim rukovanjem. Automati variraju u veličini (od samostalnih mašina od svega 0,6 m², do ugradnih mašina kroz zid sa više ormara za skladištenje) i mogućnostima (kao što su broj skladišnih prostora i prihvaćene vrste materijala). Dakle, izbor automata i njegova cena zavise od veličine mesta za povraćaj i vrsta ambalaže u DRS-u. Automati se mogu platiti kroz kupovinu, najam ili lizing jedinice, kao i kroz servisne pakete. Na nekim tržištima, plaćanje se umesto toga zasniva na količini ambalaže vraćene kroz mašine. Ovo omogućava pružaocima usluga povraćaja da unapred iskoriste prednosti automata i da ga otplate tokom vremena (poznato kao „lizing po obimu prometa“). U većini DRS sistema, lokacijama za povraćaj se plaća „manipulativna naknada“ kako bi se nadoknadili troškovi rada povezani sa vraćanjem ambalaže, prostorom, potrošnim materijalom i njihovim novčanim ulaganjem u infrastrukturu za povraćaj. Automati koji vrše sabijanje (kompaktiranje) takođe mogu smanjiti troškove sistema smanjenjem potreba za skladištenjem, transportom, obradom i sortiranjem. Sabijanje smanjuje zapreminu PET flaša za oko 2,5:1, a zapreminu aluminijumskih limenki za oko 6:1. U Norveškoj je proširena upotreba automata sa sabijanjem pomogla da se troškovi transporta smanje za 35%, čak i kada su stope povraćaja porasle.
Kako se upravlja rizikom od „lažnog“ povraćaja?
Donosioci odluka ili Centralni administratori sistema dizajniraju sisteme imajući ovo na umu, uspostavljajući protokole, upravljanje i tehnologiju za poboljšanje integriteta DRS-a. Sistemi sa visokim učinkom koriste mrežu za povraćaj povezanu na internet za prikupljanje i praćenje podataka, koji se mogu koristiti za reviziju i sprovođenje zakona kako bi se prioritizovali odgovori i osigurala usklađenost. Visokoučinkoviti sistemi koriste bar-kodove specifične za određeno tržište, vizuelne oznake depozita i elektronsku verifikaciju kako bi potvrdili da svaka otkupljena ambalaža pripada sistemu. Za ambalažu koja se vraća preko automata za otkup, sabijanje pomaže da se osigura da se ona ne može ponovo otkupiti. Ambalaža koja se vraća ručno obično se šalje u centralne centre za brojanje radi pravilnog brojanja i identifikacije. Automati za prikupljanje ambalaže su veoma sofisticirani i mogu prepoznati pokušaje prevare, odbijajući ambalažu koja ne pripada sistemu. Manja mesta za prikupljanje će prihvatati ambalažu ručno, identifikujući njenu podobnost putem vizuelne oznake.
Preuzmite našu belu knjigu o DRS-u
Najbolje prakse sistema povratne kaucije
Želite da saznate više?
1„Razumevanje efekata morskog otpada na divlje životinje“, CSIRO. 2014.
2 Izračunato na osnovu stopa prikupljanja iz Global Data, Centralnih administratora sistema kaucije i „Tržište PET-a u Evropi: trenutno stanje“, Eunomia. 2020. Podaci dostupni na zahtev.
3 „Analiza podataka o tržištu pića 2015“, Institut za reciklažu ambalaže. 2017.
4BottleBill.org 2019.
5 „Put do 100% rPET flaša“, Beverage Daily. 2020.
6 „RecyclingMarkets.net navodi podatke o tržišnoj vrednosti baliranog PET-a iz tokova kaucije kao za 58% do 93% više od baliranog PET-a iz tokova bez kaucije. Ovo se odnosi na PET sa kaucijom naspram PET-a bez kaucije na severoistoku SAD-a. Januar–jun 2020. Suzan Kolins iz Instituta za reciklažu ambalaže prokomentarisala je da je ovo više od normale zbog uticaja COVID-19 i da je PET iz sistema kaucije obično za 40% skuplji.“
7 „Tržište PET-a u Evropi: trenutno stanje“, Eunomia. 2020. Podaci dostupni na zahtev.
8 „Globalna knjiga o kaucijama 2020“, Reloop. 2020.
9 „Godišnji izveštaj za 2019. godinu“, Recycle BC. 2020.
10 „Pregled činjenica: Ekonomske uštede za opštine“, Reloop. 2020.
11 „Zapošljavanje i uticaj kaucije za ambalažu – Njujork“ , Eunomia. 2019.