Proširena odgovornost proizvođača

Šta je proširena odgovornost proizvođača i zašto je bitna?

Proširena odgovornost proizvođača (Extended Producer Responsibility, EPR) uvedena je u mnoge pravne sisteme širom sveta kako bi se osiguralo uspostavljanje efikasnih procesa i infrastrukture za sakupljanje, sortiranje i recikliranje otpada od proizvoda i ambalažnog materijala. Propisana regulativa EPR je strategija zaštite životne sredine kojom se navodi da odgovornost za održivo i bezbedno vraćanje, recikliranje i finalno odlaganje proizvoda i ambalaže na kraju njihovog životnog ciklusa treba da bude na proizvođačima, uvoznicima i maloprodajama tih materijala, a ne da se prenosi na vladu, javnost i industriju resursa. Učešće potrošača je i dalje neophodno da bi ova promena politike bila uspešna, što dizajneri sistema mogu da omoguće dizajniranjem praktične infrastrukture za sakupljanje koja je jednostavna za korišćenje.

EPR može da poboljša cirkularnost ambalaže kroz izmene u oba pravca u okviru lanca vrednosti. Naviše duž lanca, korisni životni vek proizvoda i ambalaže se može maksimalno produžiti kroz dizajn sa prioritetom ponovne upotrebe, prepravke i trajnosti. EPR može takođe da podstiče dizajn za reciklažu (DfR) kako bi, nakon što proizvod dođe do kraja svog životnog ciklusa, postojala krajnja rešenja koja mogu da recikliraju materijal natrag u proizvode visokog kvaliteta. Sprovođenje EPR zakona je snažna mera poboljšanja kvantiteta i kvaliteta onoga što se reciklira, čime se podstiče razvoj cirkularne ekonomije. EPR takođe ima ulogu u podršci pravnog okvira za odgovorno upravljanje resursima, kao što je navedeno u UN ciljevima održivog razvoja (Sustainable Development Goal, SDG) #12 – „Uspostavljanje održivih obrazaca potrošnje i proizvodnje“.

Kako funkcionišu programi proširene odgovornosti proizvođača?

EPR programe usvajaju vlade i njima se proizvođači obavezuju da će se pridržavati zakona u pogledu upravljanja životnim ciklusom svojih proizvoda i ambalaža, uključujući postizanje ciljeva učinaka. Proizvođači mogu da biraju da li će sami da ispunjavaju propisane obaveze ili prepuste upravljanje organizacijama treće strane, kao što je Organizacija za odgovornost proizvođača (Producer Responsibility Organization, PRO). Iako postoje fundamentalni principi i elementi koji se generalno primenjuju u svim EPR programima, oni se moraju prilagoditi lokalnim uslovima (kao što su postojeća infrastruktura za reciklažu, poslovna klima i političko okruženje) kako bi bili uspešni. Jasno je da je lakše postići više stope reciklaže kada su na snazi EPR programi.

Kako se finansira proširena odgovornost proizvođača?

EPR finansira industrija: Proizvođači pokrivaju troškove upravljanja životnim ciklusom svojih proizvoda i ambalaže, uključujući sakupljanje, sortiranje i reciklažu. Proizvođači kreiraju proizvode i ambalažu koje plasiraju na tržište, pa su samim tim zainteresovana strana koja je najprikladnija za sprovođenje pozitivnih promena na kraju životnog ciklusa proizvoda. Ovo je odstupanje od tradicionalnih pristupa upravljanju otpadom, kod kojih je odgovornost za finansiranje bila na opštinama i stanovnicima (obično kroz poreze ili direktne naknade pretplate). Da bi se osigurala usklađenost, zakon o proširenoj odgovornosti proizvođača obično nalaže da proizvođači snose finansijsku kaznu ako ne ispune obaveze vezane za EPR, kao što je ispunjavanje ciljeva učinka za reciklažu.

Proširena odgovornost proizvođača u praksi

Primer proširene odgovornosti proizvođača je depozitna šema za povrat ambalaže koja se primenjuje za posude za napitke. Depozitna šema za povrat ambalaže funkcioniše tako što otpad dobije novčanu vrednost. Potrošač plaća mali, ali simboličan depozit kada kupuje piće u limenci ili boci, što se potom refundira u celosti kada potrošač vrati praznu ambalažu, na primer, u reciklomat u lokalnoj maloprodaji. Nakon vraćanja prazne boce u reciklomat, ona se može sortirati i ponovo reciklirati u novu ambalažu, i to nebrojeno puta. Drugi primer ovoga je proširena odgovornost proizvođača za štampanu ambalažu i papir (Extended Producer Responsibility for Printed Packaging and Paper, EPR-PPP). Proizvođači pokrivaju troškove sakupljanja i recikliranja štampanog papira i ambalaže kroz operacije recikliranja putem dostave na zbirno mesto i sakupljanja otpada iz kontejnera sa trotoara i ulica. Program finansiraju proizvođači, a potrošačima se ne naplaćuje naknada. Kao što je najavljeno u izjavnom i pozicionom dokumentu fondacije Elen Makartur za 2021. – Proširena odgovornost proizvođača – neizostavan deo rešenja za ambalažni otpad i zagađenje – kompanija TOMRA, zajedno sa više od 150 preduzeća i ključnih zainteresovanih strana širom sveta, izjavila je da je posvećena proširenoj odgovornosti proizvođača i da je podržava. U Evropi su sektori mineralne vode i bezalkoholnih pića jasno izjavili da podržavaju EPR tako što su pozvali na uvođenje dobro dizajniranog depozitnog sistema za povrat ambalaže namenjen posudama za napitke.

Kakav značaj ima proširena odgovornost proizvođača za potrošače?

Proširena odgovornost proizvođača (Extended Producer Responsibility, EPR) je pristup u politici usmeren na industriju. Međutim, EPR programi kao što je DRS ne mogu da uspeju bez učešća potrošača. Na primer, proizvođači mogu da dizajniraju ambalažu koja se lako reciklira, ali ako potrošači odluče da odlože tu ambalažu umesto da je recikliraju, visoke stope reciklaže nisu moguće. Da bi EPR zaista bio uspešan, potrebna je promena u ponašanju proizvođača i potrošača podjednako.

Kakva je budućnost proširene odgovornosti proizvođača?

Budućnost proširene odgovornosti proizvođača će se verovatno različito odvijati u zavisnosti od njenog sprovođenja na razvijenim tržištima u odnosu na tržišta u razvoju. Razvijena tržišta imaju određenu osnovnu infrastrukturu za reciklažu, dok tržišta u razvoju trenutno uglavnom nemaju takvu infrastrukturu. Za razvijena tržišta, gde je cilj da 75% plastične ambalaže bude predviđeno za reciklažu do 2030, fokus će biti na sistemima visokog kvaliteta koji obezbeđuju cirkularnost.¹ Na tržištima u razvoju, gde se razmatra skromniji cilj koji se ogleda u tome da 50% plastične ambalaže bude predviđeno za reciklažu do 2030, naglasak treba da bude na izgradnji van široko rasprostranjene, ali je najpre neophodno obezbediti osnovnu infrastrukturu za sakupljanje i recikliranje. Ovim će se omogućiti ispunjavanje EPR zakona.

EPR: Ustanovljavanje odgovornosti za način rukovanja resursima

EPR je strateški pristup u politici koji osigurava da proizvođači preuzmu odgovornost za čitav životni ciklus svojih proizvoda i ambalaža. Ovaj pristup finansiran od strane industrije podstiče proizvođače da daju prednost dizajniranju ambalaže i upravljanju njome na osnovu hijerarhije otpada kako bi postigli bolje ekološke rezultate. To znači da proizvođači više nude ponovnu upotrebu, prepravke i reciklažu nego odlaganje u otpad, a i možemo biti sigurni da otpad neće završiti u okeanima i okolini. Ako želite da saznate više o proširenoj odgovornosti proizvođača i tome kakav značaj ima za proizvođače i potrošače, preuzmite najnoviju belu knjigu kompanije TOMRA. Ova bela knjiga pruža detaljan uvid u ovaj pristup u politici i način na koji može da pomogne pri prelasku na cirkularnu ekonomiju.