Samo 2% plastične ambalaže se reciklira u zatvorenom ciklusu. Šta je sa ostalih 98%?
Svet se nalazi u plastičnom paradoksu. Plastika kao materijal pruža mnoštvo prednosti i proizvođačima i krajnjim korisnicima. Međutim, znamo kako plastični otpad utiče na našu okolinu, od nafte koje se koristi za kreiranje nekorišćene plastike, do ogromne količine otpada koji zagađuje naša kopna i okeane. Iako je plastika stekla lošu reputaciju, sam materijal nije problem, nego njegova prekomerna upotreba i način na koji društvo rukuje plastikom nakon upotrebe.
Potražnja za plastikom nastavlja da raste, a raste i količina plastičnog otpada. Došli smo do krizne tačke i sada moramo odlučno da postupimo da bismo sačuvali našu planetu za buduće generacije.
Da bismo rešili ovu krizu, moramo da pogledamo kako dizajniramo svoju plastičnu ambalažu, kako rukujemo njom i kako prelazimo na cirkularnu ekonomiju. Plastiku na kraju njenog životnog veka moramo posmatrati na drugačiji način: ne kao otpad, nego kao resurs koji se može koristiti za proizvodnju nove plastike. Ovaj cilj bi trebalo da bude u središtu i dizajna. Kada je ambalaža poslužila svoju svrhu, taj materijal bi trebalo da nađe put u zatvorenu ciklus kako bi se osiguralo da se može ponovo koristiti u iste svrhe, umesto da se joj se smanji kvalitet.
Trenutna bitka sa plastičnim otpadom
Trenutno svet ne rukuje ovim resursom efikasno. Samo 14% plastičnog otpada u svetu se sakuplja za reciklažu, što znači da se većina naše ambalaže odlaže na deponiju, spaljuje ili gubi u životnoj sredini. Prema fondaciji Ellen Makartur, 32% plastične ambalaže završava u zagađivanju našeg tla i okeana kao otpad.
Samo 2% se zadrži u zatvorenoj petlji. To znači da se 98% plastične ambalaže trenutno gubi van cirkularne ekonomije, što je zaista zapanjujuća količina.
Ovo potiče od tradicije linearnog modela „napravi, uzmi, baci“ kada je u pitanju plastična ambalaža. Svake godine se prodaje preko 1,4 triliona komada plastične ambalaže za piće. To je jedan milion boca svake minute, a očekuje se da će ova cifra porasti za 20 odsto do 2021.
Pošto potražnja za plastičnom ambalažom ne pokazuje znake usporavanja, moramo da osmislimo kako da izbacimo nepotrebnu plastiku i promenimo način na koji se njom rukuje. Činjenica da 98% plastične ambalaže ne ostaje u ciklusu ilustruje neefikasan sistem reciklaže – i ogromnu priliku. Zadržavanje plastike u zatvorenom ciklusu i katalizacija cirkularne ekonomije je dvostruka pobeda jer smanjujemo zavisnost od nekorišćenih resursa i borimo se protiv krize zagađenja plastikom.
Propisi koji omogućavaju zatvorenu petlju
Vlade i donosioci politika moraju da preuzmu vodeću ulogu u promovisanju cirkularne ekonomije za plastiku kroz uvođenje novih zakona i propisa.
U Evropi je EU direktiva o plastici za jednokratnu upotrebu najuticajniji deo zakona koji treba uvesti. Direktiva ima za cilj da prioritet da „proizvodima za višekratnu upotrebu i sistemima za ponovnu upotrebu umesto korišćenja proizvoda za jednokratnu upotrebu, a najpre da smanji količinu nastalog otpada“ kroz usvajanje cirkularnog pristupa plastičnoj ambalaži. Do 2025., zakon zahteva da sva ambalaža za piće sadrži 25% reciklirane plastike, a do 2030. 30%.
Naglasak na širim zakonima o sadržaju recikliranog materijala će nam pomoći da omogućimo cirkularnu ekonomiju za plastiku. Postavljanje ambicioznih ciljeva u vezi sa recikliranim sadržajem je ključno za podsticanje potražnje i osiguravanje održivijeg rukovanja materijalom. Kako potražnja za recikliranim sadržajem raste, tako raste i vrednost ove robe; to osigurava da je ekonomski povoljno da se plastika reciklira i ostane u zatvorenoj ciklusu.
U Kaliforniji, SAD, novi propis za recikliran sadržaj bi zahtevao da se 75% reciklirane plastike nakon upotrebe koristi u ambalaži za piće nakon 2030. godine, a Australija planira da uvede obavezne zakone o ambalaži, gde 100% materijala mora da se ponovo koristi ili kompostuje u roku od pet godina.
Uvodeći zakone o recikliranom sadržaju, vlade nalažu kompanijama da proaktivno menjaju navike. Istovremeno, vlade moraju da uvedu planove orijentisane na potrošače da bi promovisale efikasno rukovanje plastičnom ambalažom, jer nećemo moći da postižemo ciljeve u vezi sa recikliranim sadržajem ako se plastika ne prikuplja od potrošača.
Sistem za povrat depozita (DRS) ima za cilj reciklažu ambalaže za piće dodavanjem malog depozita povrh cene ambalaže (na primer, 0,25 €). Ovaj depozit se potrošaču nadoknađuje nakon što vrati ambalažu u reciklažni automat ili na jedno od mnogih lokalnih sakupljališta za reciklažu. Dodavanjem male naknade za ambalažu, materijalu se dodaje dodatna vrednost i potrošač se podstiče da reciklira ambalažu, umesto da je baca u opšti otpad ili smeće. Korišćenjem reciklažnih automata može se značajno uvećati brzina prikupljanja uz održavanje čistoće i kvaliteta kroz odvojeno prikupljanje ambalaže, i plastika se može zadržati kao resurs visoke vrednosti u cirkularnoj ekonomiji.
Zajednička posvećenost zatvaranju ciklusa plastike
Kompanije visokog profila su se prijavile za inicijative koje pomažu da se ostvari bolja saradnja u pogledu cirkularne ekonomije. Privatno-javna koalicija, Evropski pakt za plastiku, ima za cilj da stvori cirkularnu ekonomiju za plastiku u Evropi.
Alijansa za zaustavljanje plastičnog otpada, kojoj se TOMRA priključila 2019. godine, kombinuje rad više od 40 kompanija i jedan milion zaposlenih, kao i investiciju od 1,5 milijardi dolara tokom pet godina da bi pomogla u cirkularnoj ekonomiji. I Deklaracija alijanse za cirkularnu plastiku i Globalna obaveza za novu ekonomiju plastike takođe čine cirkularnu ekonomiju više otvorenom za saradnju.
Kako se kompanija TOMRA bavi sa ostalih 98%
Kompanija TOMRA omogućava model zatvorenog ciklusa reciklaže putem svoje tehnologije i stručnosti više od 50 godina i postupno je posvećena tome da pomaže u inovacijama novim načinima poboljšavanja načina prikupljanja i reciklaže plastike.
Pomažući u podršci reciklažnim automatima, naša tehnologija reciklaže igra vitalnu ulogu u omogućavanju potrošačima da efikasno recikliraju ambalažu za piće, dok naša rešenja za sortiranje za reciklažu mogu da sortiraju sve vrste plastike po materijalu i boji kako bi se održavao kvalitet proizvoda.
Sada je vreme da kompanije, vlade i druge organizacije da budu hrabre u pogledu svojih ciljeva i ambicija da zaštite budućnost planete. Zbog toga se kompanija TOMRA obavezala da će sakupljati 40% plastične ambalaže koja se proizvodi u svetu svake godine za reciklažu do 2030, kao što je najavljeno na konferenciji Our Ocean u oktobru 2019. Procenjujemo da će naša rešenja sortirati više od osam miliona tona plastike godišnje iz otpadnih tokova na globalnom nivou, osiguravajući da se ovim resursom rukuje tako da se može ponovo koristiti i čuvati u okviru cirkularne ekonomije plastike.
Kompanija TOMRA je i pojačala predanost saradnji unutar industrije osnivanjem odeljenja za cirkularnu ekonomiju 2019. godine. Ovo novo odeljenje je posebno usmereno na cilj podsticanja ljudi i preduzeća da se transformišu ka cirkularnoj ekonomiji i zatvore ciklus plastike.
Cirkularna ekonomija za plastiku je dostižna i moramo i trebalo bi da budemo optimistični u vezi sa budućnošću. Međutim, zadržavanje plastike u zatvorenom ciklusu u mnogo većoj meri zahteva zajednički pristup industrije, vlade, donosilaca političkih odredbi i potrošača, pri čemu sve strane igraju ulogu u revoluciji resursa.